vaš omiljeni blog od 12.12.2006.
12.12.2008.
Prosle su tocno dvije godine i jedan dan od nesluzbene pive u jednom zagrebackom kaficu u kojemu je cetvero ljudi s istom vizijom lupilo (kriglom) po stolu i u plastelinu fotografskog zajednistva oblikovalo ovaj blog. Sam je blog napravljen te noci, 12.12.2006. Pocetna, buntovna ideja vremenom je prerasla u ozbiljnu fotofilozofsku zajednicu s vise od 1100 postova.

17.4.07

Ah...tezak li je zivot...

Posted by at
Labels:

7 comments:

Dario Grzelj said...

ja mislim da svako zivotno razdoblje ima svoje teske trenutke

4/18/2007 12:23:00 PM
Marina Ćosić said...

da.. i ja.. kao sto sam i napisala na fg...

4/18/2007 12:59:00 PM
Dario Grzelj said...

na cemu??? :p

4/18/2007 01:22:00 PM
dr.OT said...

ne kuzim poveznicu ove fotke i teskih zivotnih trenutaka... vidim samo klinku kak dremka pored stabla...
where's the catch ?

4/19/2007 07:21:00 PM
Marina Ćosić said...

Pa, trebao se u ovom naslovu primijetiti tracak ironije. Fotka s djetetom koje razmislja o tko zna cemu (a ne dremka) i naslov koji si ti, eto, shvatio doslovno ne bi trebali imati ikakvih poveznica.. no, moja blaga podrugljivost trebala je sugerirati na to kako ona sad razmislja o tome 'kako-spasiti-svijet' ili nekom drugom velikom problemu, problemu velikom u Njezinom Svijetu. Kao sto je dg rekao u prvom odgovoru na post, svako razdobolje ima svoje teske trenutke, uvijek nas more brige, manje ili vece... no kad ih jednom predjemo i s vremenom se osvrnemo natrag, cine nam se smijesnima i beznacajnima...

Bez ovog sarkasticnog "Ah.." naslov bi se i mogao shvatiti doslovno, no ovako, ne... Mozda sam mogla i vise razmisliti o naslovu, no eto, nisam....

4/20/2007 09:31:00 AM
Marina Ćosić said...
This comment has been removed by the author.
4/20/2007 09:31:00 AM
dr.OT said...

ironija u naslovu je totalno ok (mada sam ju ja shvatio linijom - ah, tak mi je super, dremkam u parku na toplome suncu, bas me briga za irak i otapanje ledenjaka, premala sam pa ne moram razmiljati o kreditima, gradjevinskoj mafiji, burzi, itd., sad si malo dremnem i onda opet na ringispil),
i da je samo naslova sad valjda ovo ne bi ni pisao... ne bi postavio pitanje da me nije zbunio komentar br1, i br2 koji mu jos dodaje na znacenju
tak je formuliran da mi je malo pretesko zvucao na prvu loptu, pa me to zbunilo
ono, kakvo sad spominjanje fakin teskih trenutaka u zivotu kad sunceko tak fino grije da glava sama klone...
zasto takav pristup, zasto odmah i prvo 'teski trenuci', zasto ne 'super joj je, uziva' ?

mozda sam malo egoistican, pa sam svoje probleme kao 'odrastao' stavio ispred njenih 'djecjih', al ja sam promatrac i u nedostatku necega na fotki sto bi sugeriralo njene probleme- shvatio sam ironiju naslova na ovaj nacin...
uobicajeno je djecu promatrati kao nesto nevino i neiskvareno, pa kad ih onda jos stavis u topli 'suncani' kontekst ne razmiljas da mozda sad nju 'more neke brige, manje ili vece' nego krenes uzivat u toj njenoj upravo bezbriznosti skup s njom...

whatever, sad kad je i meni jasno sto je pjesnik htio reci, moram i ja podijelit malo ironije s vama: i ja mislim da svako zivotno razdoblje ima svoje teske trenutke :))
zapravo ja bi to radije formulirao: svako zivotno razdoblje ima svoje lijepe trenutke :)-

nego,
mislis da se 'razmisljanje o tko zna cemu' ne moze skratiti u jedan od oblika 'sanjarenja' pa onda to sanjarenje ironijom pretvoriti u hrvatsku verziju dreaminga tj. 'dremkanje' ?
nisam puno fulao tvoje misli ak tak gledas...

evo, opet buljim u fotku i pitam se:
a mozda mala fakat i doslovno dremka...
iz same fotke se ne kuzi, niti ona to govori sama za sebe...
da fotka nema naslov i komentare
vidilo bi se da je lijep dan (nekakvo suncano nedeljno popodne u parku), da ekipa iza sjedi, druzi se (mozda i locu ak je to birtija u parku), ugl. nije mi tesko zamislit da se mala prepustila da ju sunce gladi svojom toplinom i da ju to uspavljuje pa se prepustila... odes u park za suncanog dana i vidis to di oces... cak mi i polozaj njene ruke sugerira kao da upija sunce i 'dremka' pridrzavajuci glavu...
dakle, meni sve govori da ona dremka i uziva na sunceku...

a mozda ju je fakat stara bezobrazno odfikarila jer je kajjaznam htjela na ringispil i dosadjivala, pa se sad duri i 'razmislja', mozda i razmislja kak bi bilo lijepo da ju voli joza iz 5c razreda,
al to se bez objasnjenja nemre uociti kao prvotno, niti je na fotki icim izrazeno...

i ne mogu se sloziti da se osrvtanjem na ex. teske trenutke i brige koje smo presli uvijek smijemo i smatramo ih beznacajnim.
al to je vec predmet za neku drugu raspravu...

u firmi sam, nista se ne dogadja, pa se eto prepustih nesto duzoj filozofiji na ovu temu:)

4/20/2007 09:31:00 PM

Post a Comment

Subscribe to: Post Comments (Atom)